Posadi go svoeto drvo

• Drvjata go apsorbiraat jaglerodniot dioksid, gas {to se proizveduva so di{eweto na `ivotnite i lu|eto, a go proizveduvaat i avtomobilite i fabrikite {to gi sogoruvaat naftata i jaglenot.

• Poradi ogromniot broj milioni avtomobili i fabriki jaglerodniot dioksid vo vozduhot go ima premnogu. Milijardi stebla {to treba da go apsorbiraat toj jagleroden dioksid sega se ise~eni .Taka sega nema dovolno drvja za da go apsorbiraat jaglerodniot dioksid.

• Vo leto drvjata ovozmo`uvaat mnogu poprijatno da se pominat letnite gore{tini.

• Vo ku}ite so mnogu drvja potrebno e pomalku energija za ladewe so klima uredi, a so toa se tro{i pomalku elektri~na energija i pomalo e zagaduvaweto.

• Sadeweto drvja e najdobar na~in da se spasi zemjata. Drvoto }e ja namaluva koli~inata na jaglen dioksidot vo vozduhot, }e ja razubavi okolinata, }e pravi ladovina i }e gi privle~e divite `ivotni.

  [to mo`e{ da napravi{!

•    Ako ne znaete koj vid na drvo da go posadite, poseti ja botani~kata gradina ili pak parkot kade }e sretnete najrazli~ni vidovi rastenija.

• Lu|eto koi {to rabotat na ovie mesta obi~no imaat dovolno poznavawe za drvjata i mo`ete da gi pra{ate niv.

• Za svoeto drvo odberi mesto kade {to ima dovolno svetlina i kade {to zemjata e povolna za sadewe. Ako drena`ata e golema, zemjata ke bide suva, a ako drena`ata e mala, zemjata }e bide mnogu vla`na i korenite na drvoto mo`e da skapat.

• Dokolku saka{ pove}e informacii za toa kako se sadat drvja porazgovaraj so roditelite, sosedite ili nekoe stru~no lice po biologija.